hren
 

S udružnicom gledao slikopisni vidogled u bojama, s nebovnim produžnikom za izvanjsko valovno dalekovidničenje. Prikazivali slikopokretno događanje s djelatnim ulaženjem-izlaženjem ukrudbenjaka u ružičastu temeljnicu, pa sve do mlazovne konačnice. Udna tuljica ostala mi je u drugim nogošupkoodjevnicama, pa smo udružnica i ja imali malu strahovnu drčavicu do sljedećeg krvočišćenja. Nakon toga smo pojeli po dvokrišku sa zamuljanom svinjogriznom došupnicom.
Satnik duge plovidbe, moj majkobrat, javio se samostojećom slikopisnicom iz brodopristana u Pjevajućem žgancu.

Bravo, sine! To nam Blesi pročitao sastavak za sutrašnji sat hrvatskog jezika, iako nismo bili sigurni je li sutra, pa smo morali pogledati, osim rasporeda sati, i raspored štrajkova. Onda iša kod nekog prijatelja Vocapa, da će ga ovi naučit plivat leđno u Savi.
Odakle nama Sava, to je tamo daleko od mora.
A ne znan, možda ima koja bliže.

Zakonita išla na pjevne probivštine ženske ispuštajućoglasovne skupine Jasenovke. Spremaju se za Omiško višeskupno bestrzajno glasovlje, narodskostarom glasovnoispuštaljkom Moj dom je spreman. Ja pozvao Cvitu da vidi šta mi nije u redu sa sebićem. Vidi, je li tebi ovi sebić malo daje na tebić i...i ćini se da mu je labavo očvrsje. Ona, da jaaavla izija, pa si me zato zva, i umalo se srušila na razgazni hodostaj.

Uto došla Zakonita, da su probivštine odgođene zbog juga i da što radimo Cvita i ja na sjedovnom dvošupniku.

Ma, ništa, evo baš pričamo kako je prije pet godina bilo apokaliptično stanje, sve apatija i pesimizam, a kad je došla naša Liepa Plavka, sve je počelo odit nabolje i evo, vidi di smo sad, a, pa ko ovo može platit. To je nemoguće platit, je li. To se moraš gadno zadužit za sve platit, je li, aaa? Je liiii? - počeo tuć glavom o zid - gadno zadužiiit. Ko može platit te losose i kavijare i sinekureee, sinekuretineee, sinekurčineee... Bravo ona, doli mi! - mahao sam zastavicom.

Onda je Liepa Plavka počela: Ja (pokazati rukama na sebe, bez blagog telećeg osmijeha) ću biti opet vaša (pokazati rukama na publiku) predsjednica opet (sad udri teleći osmiješak), vaš joker za sreću (spontani pljusak...pardon, pljesak - op. Hrga).
Je li tooo ono što je normalno?! (pokazati rukama na sebe, bez smiješka, malo ljutito, pa opet pokazati rukama na sebe) Mislite li doista da je tooo ono što je normalno?! (kratko zastati) Ali ja (pokazati opet na sebe), ja ću biti vaša navijačica, vaš ponos u svijetu (pokazati rukama na publiku), ja ću udarati po malom stoliću (dignuti šaku), ja ću pokupiti cvijeće balerinama, jer ja to zaslužujem (spontani pljesak i mahanje zastavicama, ovacije i ovulacije).

Cviti proradio gastritis i išla doma povratit, a ja spremio sebić u sebespremnik iznad nožnih udubnica.

A, Zakonita, jesi vidila kako je naš Klok...Kokl...Kolakušić udvostručija prednost, a samo je pustija, ne vjetar, nego zloduha iz boce i uvatija ustaše na baketinu.
Ona, da koji zloduh, koja baketina.
Naš Ante.
Koji Ante, je li Đapić?
Ma kakvi Đapić! Naš Pavelić, ćaća Hrvatske prije pravoga ćaće. Samo preimenovat ulice i trgove po njemu, posadit i vrbe ako treba, jer sve su to nevažne stvari, ali zato se sve diglo za njega. Koji je to rasni čovik, nije mu ni Budak do kolina. Zabranit gole guzice, a portale ukinit; trećinu spalit, trećinu zabranit, pa trećinu opet spalit. Normalno da ćemo davat imena ulica po Budaku, Paveliću, Adolfu i drugim humanistima, šta tu ima sad oni četnik, četnikčetina Vučić se bunit. Oni dižu spomenike zločincima, pa ka mi ne bi smili našim književnicima. Pa i Ante je bija književnik. Ko je napisa Liepu Plavku nego on, a to malo ko zna. Budak je bija najbolji pisac u Hrvata, po svim rasnim zakonima književnosti, barem dok je on bija glavni, i sebi dava nagrade. Bija je bolji i od Krleže, koji je cili rat bija u Zagrebu, jer ga je Budak i čuva u Zagrebu, da može bit bolji od njega, a Krleža nije pisnija.
Klok...Kokl...Kolakušić će, čujem, pozvat sve one šta su još ostali u Kanadi i Herceg-Bosni da dođu na vlast, jer to su isto banalnosti.

A ove današnje komunjare su zabranile Đakiću da ukine Dan antifašizma. Onda bi vjerojatno, logički, trebalo uvesti Dan fažizma, i sve bi bilo čisto i jasno.

Zakonita, da nema u nas fažizma, to su podmetanja, pitaj dešnjake i čitaj malo njihove kolumne, ajd na predavanja u Vitturi, a sve koji misle da ima, treba poslat niz Savu i Dravu. Možda ima nacizma, ali fašizma ne. Pa smo zapivali: Teci niz Saaavu, niz Draaavu teeeci, sinje mooore njih odneeesiiii...
Bravo Šćir, bravo naši Uskoci i Hajduci! Sve kršćanski i po Opusu Dei.

I dok se ustaše i partizani budu svađali, a možda i zakrvili, pravi domoljubni štakori će u zapozorju kupiti maslo i sve što se skupiti dade.

Ella Dvornik prominila školjku, Ecija Ojdanić postole, a Maja Šuput veštu.


KOMENTARI: